Колико је железница важна за једну државу и шта бисте издвојили од пројеката који су, како сте навели, историјски?
Железничка инфраструктура у Србији у протеклих десетак година реализује процес свеобухватне модернизације и развоја, након што је овај саобраћајни систем деценијама пре тога у нашој земљи био запостављен и готово заборављен.
Захваљујући визији председника Републике Александру Вучићу и држави, железница у нашој земљи постала је један од највећих и најзначајнијих инфраструктурних и инвестиционих приоритета у Србији. Такође, тим на челу са министром Гораном Весићем већ је пуно урадио на развоју железничке инфраструктуре.
У протеклој деценији изградили смо 108 километара нових пруга, укључујући и брзу пругу између Београда и Новог Сада за брзину од 200 км/сат, по чему смо први и једини у региону, а до краја године завршићемо и брзу пругу Нови Сад – Суботица.
Реконструисали смо и модернизовали скоро хиљаду километара пруга широм Србије, а највећи посао тек предстоји.
У наредним годинама планирамо да укупно изградимо и модернизујемо око две хиљаде километара колосека у Србији и на тај начин обновимо готово у потпуности целокупну мрежу пруга у нашој земљи, са циљем да манифестацију „Експо 2027“ у Београду дочекамо са још савременијом, ефикаснијом и безбеднијом железницом.
Истовремено, уз пуну помоћ и подршку државе, српске железнице су на најбољем путу да се до краја ове деценије модернизују у складу са потребама, интересима и жељама грађана, привреде и државе Србије и на мапи развијених европских саобраћајница заузму место какво и заслужују.
Један од највећих је Коридор 10. Какав је план за тај правац?
Модернизација железничког Коридора 10 кроз Србију и изградња брзе пруге Београд – Ниш у нашим плановима има најзначајније место, јер је реч о једном од највећих инвестиционих инфраструктурних пројеката, не само у нашој земљи, већ и у региону.
Реч је о пројекту чија је вредност процењена на 2 милијарде 775 милиона евра.
Европска Унија са 600 милиона евра помоћи за брзу пругу Београд – Ниш потврдила се као највећи и најзначајнији донатор модернизације железничког саобраћаја у Србији.
Данас овом железничком деоницом Коридора 10 дугом 230 километара између Београда и Ниша због лошег стања инфраструктуре возови по реду вожње путују чак пет и по сати. Када изградимо брзу пругу између ова два града, време путовања износиће 100 минута, а возови ће саобраћати врзином до 200 километара на сат.
Заједно са Европском Унијом на железничком Коридору 10 побољшавамо услове транспорта, унапређујемо путнички и теретни железнички саобраћај, повећавамо безбедност и смањујемо трошкове. Такође, дајемо допринос заштити животне средине, јер је железнички транспорт доказано најчистији вид превоза. И најзад, заједнички подстичемо транспортну повезаност и интеграцију у региону и региона са Европом.
Изградња те брзе пруге, као и целокупна модернизација српских железница допринеће квалитету живота грађана, отварању радних места и повећању животног стандарда. Српске фирма ангажоване на овим пројектима стећи ће знање, искуство и референце за учешће у оваквим пројектима. Истовремено, модернизацијом српских железница стварају се услови за привлачење нових инвеститора, а тиме и за повећање бруто друштвеног производа.
Српске железнице 15. септембра ове године обележавају 140 година свог постојања. На тај дан 1884. године успостављен је редован железнички саобраћај на првој прузи изграђеној у Србији од Београда до Ниша. Историја наших железница дуга 140 година потврђује да се железница градила и развијала у ситуацији када је Србија била снажна и богата, али и да је модернизација пруга и возова увек са собом доносила држави даљи развој и просперитет. Драго ми је што сам баш у овом тренутку постављена на чело овог предузећа, када су пред нама пројекти који пишу историју.
Радили сте у финансијама и уопште у великим системима. Како се сналазите у новој улози?
Радим посао који волим и то је велика привилегија у животу. Када сам као приправник на првом радном месту дошла у финансије, била сам разочарана зато што смо сви ми економисти некако замишљаликомерцијалу и маркетинг као идеална знимања. Данас, 20 година касније, захвална сам животу на срећи што сам остала у финансијама и што сам преко финансија имала прилику да будем и у привреди, и у банкарству. Кроз финансије у јавном сектору сам учила како функционише главни град, учила сам о осигурању, екологији, пољопривреди и сада о железницама. Ипак, свака од тема је била изазов за себе кроз који сам стекла нова знањаи искуства и све ме је то обликовало у особу каква сам данас, на чему сам посебно захвална.
Чули смо недавно и да сте дошли „да средите“ финансије у предузећу , односно, приликом обиласка радова у Нишу, сам председник је на то подсетио?
Посебна ми је част што је председник у овим тренуцима највећих инвестиција у железничкој инфраструктури у Србији, у мени препознаочовека који је спреманда буде на челу овако једног важног сектора и веома сам захвална на томе што ми је пружена приликада будем део напретка и развоја железничког саобраћаја у нашој држави.
У том смислу, поменули сте значај пруге до Ниша, а један од важних пројеката који се тренутно реализују је и управо изградња нишке железничке обилазнице, чије припремне радове сте обишли прошле недеље…
Грађани Ниша најбоље знају колики је значај овог пројекта, чија је вредност 153,6 милиона евра. На изградњу железничке обилазнице чекали су неколико деценија, али сада захваљујући председнику и Влади Србије створени су услови да овај пројекат од значаја за читаву Србију коначно буде успешно реализован.
Изградњом ове обилазнице, дуге више од 22 километра, чији почетак радова се очекује у овом месецу, биће решено неколико кључних проблема овог краја Србије. Решиће се пре свега питање нишког железничког чвора и возови више неће пролазити кроз центар града, а безбедност саобраћаја биће подигнута на виши ниво.
Такође, не смемо да занемаримо чињеницу да ће на овај начин бити створени услови за већи транзитни железнички саобраћај кроз Србију.
Време је Еxita и прилика је за питање и за пругу од престонице до Суботице?
Пре почетка изградње брзе пруге између Београда и Суботице дуге 183 километра, време путовања међународних путничких возова износило је чак 4 сата и 37 минута, што значи да је њихова просечна брзина била око 40 км/сат.
Када у децембру 2024. године, након пробних вожњи и тестова, буде успостављен редован железнички саобраћај за возове брзине до 200 км/сат, време путовања између ова два града износиће свега око осамдесет минута, док ће време путовања међународних путничких возова од Новог Сада до Суботице износити четрдесетак минута. Ја мислим да је то више него јасан показатељ важности овог пројекта за нашу земљу и наш саобраћај.
Значај и вредност ове најсавременије и најмодерније пруге је јоиш већи ако узмемо у обзир и чињеницу да је она у саставу брзе пруге Београд – Будимпешта, који је део глобалног пројекта „Један појас – један пут“.
Напоменуо бих да ова модернизација подразумева примену европских стандарда, а то значи да ће бити и опремљена савременим сигнално-сигурносним и телекомуникационим уређајима.
То значи да ће пруга испуњавати све највише стандарде када је реч о технологији. Функционисању и безбедности железничког саобраћаја, што наравно значи и за туристе, фестивале, а што она вуче и целокупну привреду. Зато је и јасно што баш овај пројекат привлачи највише пажње грађана и да са великим ишчекивањем очекујемо крај радова и успостављање редовног саобраћаја.
Уговорени рок за завршетак радова био је август 2025. године, што значи да ће брза пруга Нови Сад – Суботица за 200 км/сат бити завршена годину дана пре рока.
Весна Бијелић, Блиц 11.јул 2024.