У периоду од 2017. до 2022. године у Србији је завршена изградња четири нове пруге:
– Брза пруга Београд Центар – Нови Сад: 74,9 километара
– Мала Крсна – Смедерево – Лука Смедерево: 7,7 километара
– Панчевачки мост – Панчево Главна: 15 километара,
– Гиље – Ћуприја – Параћин: 10,5 километара.
- Брза пруга Београд – Нови Сад: 74,9 км (2022. година)
У присуству председника Републике Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана, 19. марта 2022. године пуштена је у саобраћај прва српска брза пруга Београд – Нови Сад, којом возови саобраћају брзином од 200 километара на сат.
Само дан касније био је успостављен редован путнички железнички саобраћај између Београда и Новог Сада, а путовање возом „Соко“ на овој релацији по реду вожње траје само 36 минута.
Радове на деоници дугој 34,5 километара Београд Центар – Стара Пазова изводио је конзорцијум кинеских компанија „China Railway International Company” и „China Communications Construction Company”. Брзу пругу на деоници Стара Пазова – Нови Сад, у дужини од 40,4 километра, укључујући и тунел и вијадукт „Чортановци“, градила је руска компанија РЖД Интернешнл.
Укупна вредност радова на изградњи брзе пруге Београд – Нови Сад износила је нешто више од милијарду долара, а финансирање је обезбеђено из руског и кинеског кредита, као и из буџета Републике Србије.
Између Београда и Новог Сада, у оквиру изградње прве српске брзе пруге, изграђено је преко 60 нових објеката, у Прокопу је почела са радом Телекоманда за саобраћај возова на брзој прузи, а све железничке станице на овој траси су уређене.
Пруга је опремљена савременим сигнално-сигурносним и телекомуникационим уређајима (ETCS ниво 2), као највишим нивоом безбедности, а сва укрштања пруге са друмским саобраћајницама на читавој брзој прузи су денивелисана, тако да на њој сада нема више путних прелаза.
Радови на изградњи брзе пруге у Србији почели су 11. августа 2017. године, изградњом највећих инфраструктурних објеката на овој траси, тунела и вијадукта „Чортановци“.
2. Мала Крсна – Смедерево – Лука Смедерево: 7,7 км (2019. година)
Железничка пруга од постојеће пруге Мала Крсна – Смедерево до станице Лука Смедерево завршена је почетком септембра 2019. године.
То је прва пруга у Србији изграђена искључиво за теретни железнички саобраћај. Нова пруга Језава – Лука Смедерево дуга је око 7,7 километара, електрифицирана је и опремљена модерном сигнализацијом, а преко пруге Смедерево – Мала Крсна повезана је са железничким Коридором 10. Изграђена је нова и модерна железничка станица, као и три моста, Осим Луке Смедерево, новоизграђена пруга има за циљ и повезивање индустријске зоне Смедерево са постојећом мрежом пруга у Србији.
У изградњу нове пруге уложено је 9,5 милиона евра.
3. Панчевачки мост – Панчево Главна: 15 км (2017. година)
На прузи Панчевачки мост – Панчево Главна, новоизграђеним и електрифицираним другим колосеком дугим 15 километара, први путнички воз прошао је 25. фебруара 2017. године.
Модернизација до тада једноколосечне пруге почела је марта 2014. године, а поред изградње и електрификације новог другог колосека, обухватила је реконструкцију 15 км постојећег колосека, затим изградњу и проширење две станице – Овча и Крњача, као и два железничка стајалишта – Себеш и Крњача мост. Направљен је нови мост преко реке Тамиш, дужине 242 метра, као и неколико мањих железничких мостова. У рад су тада пуштене три нове трафостанице, обновљена је контактна мрежа, а изграђена је и зграда за сигнално сигурносне и телефонско телеграфске уређаје у станици Панчево главна.
Био је то први пројекат реализован из руског кредита, а вредност посла износила је око 90 милиона долара. Извођач радова била је компанија „РЖД Интернешнл“.
Након реконструкције, повећани су брзина возова, капацитет и безбедност саобраћаја, а остварена је и већа пропусна моћ пруге.
4. Гиље – Ћуприја – Параћин: 10,2 км (2017.година)
У Србији је 2017. године изграђена и нова, двоколосечна, електрифицирана пруга Гиље – Ћуприја – Параћин, на међународном железничком Коридору 10 кроз нашу земљу. Дужина новоизграђене пруге је 10,2 километра.
Пројектом реконструкције ове деонице између Београда и Ниша било је обухваћено извођење радова на грађевинској и електротехничкој инфраструктури, укључујући и изградњу нове пруге Гиље – Ћуприја – Параћин, са железничким мостом преко Велике Мораве на новој локацији.
Радовима је била предвиђена и измена трасе пруге од Гиља до Параћина, као и реконструкција станичног платоа и колосека у станици Ћуприја. Изграђено је и шест подвожњака, 11 пропуста и један надвожњак, у Гиљу је урађено ново стајалиште, а станица Ћуприја која се није нашла на новој деоници спојена је новим колосеком са Параћином.
Преко Велике Мораве изграђен је нови, челични, двоколосечни железнички мост дуг 322 метра, између станица Јовац и Ћуприја.
Вредност посла била је 45 милиона евра, а пројекат је финансиран из зајма Европске инвестиционе банке.
Нови пројекти
Већ до краја 2024. године у Србији ће бити изграђена и деоница брзе пруге од Новог Сада до Суботице дуга 108 километра за возове од 200 километара на сат.
У току је припрема пројектно-техничке документације за изградњу друмско-железничке обилазнице око Београда дуге 28,8 километра на релацији Бели Поток – Винча – Панчево, као и обилазне пруге око Ниша дуге 22 километра, затим 13 километара недостајуће пруге на траси Суботица – Баја, као и пруга Собовица – Лужнице – крак Баточина, укључујући и колосек за тестирање.
Томе треба додати и 19 километара пруге која ће бити изграђена на релацији Земун Поље – Аеродром Никола Тесла – Национални стадион, у оквиру манифестације „ЕКСПО 2027“.