Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић је овом приликом истакао да у наредном периоду Србија мора интензивно да се бави безбедношћу саобраћаја, јер је велики проценат погинулих и у друмском, и у железничком саобраћају. Само у последњих осам година 47 особа је изгубило живот на пружним прелазима у Србији, а 131 је теже повређена.
Министар Весић је истакао да ће наредна деценија у Србији бити деценија железнице и навео да је ове године издвојено преко шест милијарди динара у буџету инфраструктуре за ревитализацију постојећих пруга, што је значајан искорак у односу на претходну годину.
-Планирамо формирање посебног сектора у Министарству који ће се бавити безбедношћу на свим видовима превоза – пруга, друмски превоз, водени превоз, ваздушни, јер сматрамо да је неопходно вршити координацију. Сада је већ развој нашег саобраћајног система и наше саобраћајне инфраструктуре такав да је неопходно да се више позабавимо када је у питању безбедност саобраћаја”, казао је Весић.
Закон о безбедности у железничком саобраћају, најавио је министар, део је сета закона који ће бити усвојен током пролећа.
-Министарство ће изаћи пред Скупштину са десетак закона, а у оквиру тих закона биће и четири железничка закона, која су део наших преговора са ЕУ. Тиме ћемо, када је реч о железничком саобраћају, готово потпуно бити усклађени са прописима ЕУ, чиме сам ја посебно задовољан, нагласио је Весић.
Директор Транспортне заједнице Матеј Закоњшек је рекао да је кроз кампању неопходно указати на опасности неправилног преласка пружних прелаза, а све са циљем постизања “Висион Зеро” система – да у несрећама на пружним прелазима нема смртних случајева.
-Несреће ће се дешавати, али је циљ да, када се оне десе, нема смртних исхода. За то је потребно и обезбеђивање прелаза и едукација возача и других учесника у саобраћају, као и одлична координација са хитним службама када до несреће дође, рекао је Закоњшек. Он је истакао да Србија наставља да предузима додатне мере за безбедност пружних прелаза.
-Од преко 2.100 путно – пружних прелаза у Србији, око 400 је опремљено активном заштитом коју чине звучна и светлосна сигнализација и баријере, а заједно са Светском банком и Европском банком за обнову и развој, покренут је процес модернизације за још 400 пружних прелаза, навео је Закоњшек и додао да у наредном периоду Србија мора интензивно да се бави безбедношћу саобраћаја, јер, како је рекао, осим у железничком, земља има велики проценат погинулих и у друмском саобраћају.
Декан Саобраћајног факултета Небојша Бојовић се захвалио Министарству и Транспортној заједници на покретању ове кампање и најавио да ће факултет ове године бити домаћин најпрестижнијег скупа у области железнице “RailBelgrade2023”.