На други дан православног Васкрса 1999. године, од четири НАТО пројектила, два су погодила међународни воз препун путника. У том бруталном нападу на цивиле погинуло је 15, а повређено 44 путник, а међу настрадилима је било и деце.
У бомбардовању воза у Грделици смртно су страдали и радници ЖТП „Београд“- кондуктер на радном задатку Зоран Јовановић, док је као путник у возу погинуо кондуктер Петар Младеновић.
У име „Инфраструктуре железнице Србије“ Дејан Ђорђевић и Александра Станковић, шеф и заменик шефа Секције за саобраћајне послове Ниш, положили су венац крој спомен обележја, на коме је записано „Не треба се бојати људи, већ нељудског међу њима“.
Поред „Инфраструктуре железнице Србије“, венце су положиле и делегације Лесковца, железничких компанија и синдиката, представници Војске Србије и многи други.
Током НАТО агресије на Србију и територију тадашње СР Југославије од првог удара 24. марта 1999. године током 78 дана српске железнице су нападнуте 210 пута на чак 160 локација, а у свакодневном бомбардовању било је оштећено или уништено 310 објеката и постројења железница Србије.
НАТО снаге су гађале 32 железничка моста, од којих је 18 било срушено или у тој мери оштећено, да су били неупотребљиви за саобраћај. Осим мостова на мети су се нашле, поред осталог, и пруге које су биле уништене на чак 54 места, страдало је и десет надвожњака, четири тунела, 55 станичних зграда и објеката. Поред ових разарања НАТО авијација је уништила и 65 железничких возних средстава.
По окончању НАТО агресије Комисија за процену ратне штете тадашњег ЖТП „Београд“ утврдила је да је укупна ратна штета коју су српске железнице претрпеле достигла 1,7 милијарди тадашњих немачких марака, од чега је директна штета износила 448,5 милиона немачких марака.
Нажалост у нападима на железничку мрежу и објекте погинуло је укупно 11 радника тадашњег ЖТП „Београд“. Први је смртно страдао Видоје Томић, који је као чувар пруге у Штрпцима херојски покушао да одбрани барску пругу од минирања, које су извели припадници тадашњег СФОРА, стационираног на простору БиХ. Железнички радници су током агресије показали велику пожртвованост и патриотизам, а бранећи отаџбину од неупоредиво снажнијег непријатеља животе су дали Драган Миленковић, електромеханичар у Секцији за одржавање возних средстава Косово Поље, Драган Станковић, радник Неге кола Косово Поље, Владица Јеремић, електромеханичар у Секцији за одржавање возних средстава Косово Поље, затим Велимир Ћировић, пословођа деонице Контакна мрежа Лапово, Бојан Балтић, пружни радник у Рашки, Драган Недељковић, конобар „Желтуриста“ у Нишу, као и Милосав Јошовић, маневриста у станици Краљево и Зоран Дилпарић, телеграфиста у Краљеву.