Радови су почели почетком марта на пругама Сента – Кањижа и Беочин – Петроварадин. Између Беочина и Петроварадина до сада је уклоњено око десетак километара старих шина. Почетком априла започела је и демонтажа колосека на петнаест километара дугој деоници између Зрењанина и Лазарева, на старој прузи Зрењанин Фабрика – Вршац. До сада је на прузи Зрењанин Фабрика – Лазарево уклоњено око шест километара старих станичних колосека са скретницама, а очекује се да ће током априла бити уклоњено свих петнаест километара старих шина на овој деоници. Након што деоница Зрењанин Фабрика – Лазеарево буде завршена, на ред долази десетак километара дуга пруга Сечањ – Јаша Томић.
Овим радовима започела је велика акција „Инфраструктуре железница Србије“, којом је предвиђена демонтажа и уклањање старих шина и железничке инфраструктуре на петнаест локалних пруга у Србији. Даља динамика демонтаже старих колосека широм Србије зависиће од тежине посла, услова и приступачности терена.
Скоро 400 километара старих пруга које се одавно више не користе, налази се у Војводини. На неким од ових пруга возови не саобраћају и преко четрдесет година. Реч је о пругама чије функционисање и одржавање ни на који начин није било исплативо, а било какве нове инвестиције и поправке немају ни економско, ни саобраћајно оправдање.
Било је претходних деценија више покушаја да се уради овај велики посао и реши проблем старих пруга у Србији, али су се неуспешно завршавали.
Овај пут поступак јавне продаје секундарних сировина дуж старих пруга широм Србије успешно је организовао и реализовао Сектор за набавке и стоваришне послове „Инфраструктуре железнице Србије“.
Након спроведеног поступка јавне продаје, „Инфраструктура железнице Србије“ потписала је уговор са компанијом ЗГОП из Новог Сада о продаји шина, скретница, скретничких делова и колосечног прибора који се буду добили приликом демонтаже петнаест пруга у Србији као секундарних сировина. Реч је о око 25 хиљада тона секундарних сировина, чијом продајом је „Инфраструктура железнице Србије“ остварила приход од око 302 милиона динара.
Демонтирањем и уклањањем старих железничких инфраструктурних капацитета који одавно више нису у употреби, „Инфраструктура железнице Србије“ ослободиће и око 590 хектара земљишта у инфраструктурном и пружном појасу, у 26 општина широм Србије, које ће локалне самоуправе моћи да користе за најразличитије намене и у складу са својим потребама.
Тако ће земљиште са кога буду уклоњене пруге моћи да се користи за изградњу нових путева, спортске садржаје, бициклистичке или трим стазе и друге намене, а биће створени и услови за бољу и лакшу саобраћајну повезаност и инфраструктурни развој ових локалних самоуправа.
Истовремено, у наредне две године биће уклоњено и око 350 хиљада отпадних дрвених железничких прагова на овим деоницама, који по последњој класификацији представљају опасан отпад, а у складу са принципима заштите животне средине, начелима друштвено одговорног пословања и према актуелним законским решењима која регулишу ову област.
У наредне две године биће демонтиране и уклоњене следеће пруге у Србији, на којима је железнички саобраћај обустављен 1978. године: Бечеј – Сента (35,8 км), Сента – Кањижа (17,07 км), Сомбор – Бачки Брег (25,33 км), Сомбор – Риђица (28,11 км) и Жабаљ – Бечеј, деоница Чуруг – Бечеј (31 км), а те године обустављен је и саобраћај путничких возова на прузи Бечеј – Врбас (36,92 км), на којој је саобраћај потпуно укинут 2006. године.
Такође, биће демонтиране и пруге Сечањ – Јаша Томић (10,36 км), на којој је путнички саобраћај обустављен 1999. године, а за саобраћај потпуно затворена 2006. године и пруга Кикинда – Банатско Аранђелово (32,91 км) на којој је путнички саобраћај укинут 1998., а теретни 2010. године.
И најзад, у наредне две године биће демонтиране и пруге: Владимировци – Ковин (40,9 км), затворена за саобраћај од 2014. године; Зрењанин фабрика – Вршац (81,2 км), затворена за саобраћај 2005. године; Хоргош – Кањижа (13,51 км), затворена за саобраћај 2002. године; Каравуково – Бач (13,4 км), затворена за саобраћај 2005. године; Петроварадин – Беочин (14,35 км), затворена за саобраћај 2007. године; Сомбор – Апатин фабрика (21,6 км), путнички саобраћај обустављен 2005. године, за саобраћај потпуно затворена 2009. године, и Сопот Пожаревачки – Костолац (32 км), на којој је саобраћај обустављен 2008. године.
