Министар Момировић обраћајући се учесницима скупа и гостима нагласио је да за железницу иду боља времена, јер је Влада Србије опредељена да улаже у њену реконструкцију и модернизацију.
Он је подсетио на то да је прва пруга у Србији почела да се гради 1881. године од Београда до Ниша, а да је завршена 1884. године, те да је железница, поред војске, институција са најдужом традицијом.
Министар је напоменуо да је 2021. година Европска година железнице, и додао да је за нашу земљу тренутно најважнији пројекат у области железнице брза пруга од Београда до Будимпеште, која ће бити од великог значаја за даљи развој туризма и индустрије двеју земаља.
Такође, како је напоменуо, у завршној фази су и преговори око реконструкције пруге Београд – Ниш, а касније и од Ниша до Северне Македоније, објаснивши да је циљ да наша железница буде повезана са Црним, Егејским и Јадранским морем.
Према његовим речима, у плану је и реконструкција пруге Београд – Бар, која је, у време када је изграђена, била највећи пројекат у земљи, док је данас запуштена.
Министар је, наглашавајући да је један од највећих проблема железница у региону вишесатно задржавање на границама, рекао да железница не значи само брже и боље повезивање, већ и одрживу мобилност, климатску неутралност, енергетску ефикасност и безбедност.
Он је поручио да је важно улагати у знање младих како би будућност железнице била сигурна, и у складу са тим најавио да ће бити уложено пет милиона евра у Железничку школу.
Амбасадорка Велике Британије у Србији Шан Маклауд изразила је задовољство што је та земља партнер поменуте манифестације, као и што на њој присуствују британске компаније које ће своје знање и искуство да поделе са колегама из Србије и другима из овог региона.
Маклауд је истакла да Влада Велике Британије подржава развој и модернизацију железнице у Србији и региону, и подвукла да железница значи, не само бољу повезаност, већ и смањење емисије угљен-диоксида.
Она је нагласила да је иновација железница веома важна јер данас цео свет иде у борбу против климатских промена и за чистију животну средину, наводећи да су британске компаније много напредовале у области железничких технологија, будући да имају воз који иде на хидроген.
Амбасадор Пољске у Србији Рафал Павел Перл навео је неколико важних пројеката у области железнице, међу којима су Вишеградска брза пруга и Виа карпатија, објаснивши да Србија, иако није формално део тих пројеката, може да учествује.
Перл је указао на то да ће повезивањем Београда и Будимпеште брзом пругом, заправо Београд бити повезан овом саобраћајницом и са Варшавом, Прагом и Братиславом, што је циљ пројекта Вишеградске брзе пруге.
Он је, говорећи о пројекту Виа карпатија, објаснио да је реч о прузи од 1.800 километара која креће од Балтика до Солуна, укључује 10 европских земаља и да део њега може постати и Србија.
Декан Саобраћајног факултета Небојша Бојовић указао је на значај улагања у знање и образовање будућих радника у железничком сектору, и закључио да у Србији постоји кадар који може да одговори свим изазовима у тој области.
На овом сајму, поред Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, учествује и „Инфраструктура железнице Србије“, као и остале три компаније железничког сектора „Србија Карго“, „Србија Воз“ и „Железнице Србије“.
