Овај Меморандум о разумевању потписан је у оквиру Железничког самита Западног Балкана, који је тога дана одржан у Београду, а сачињен је између управљача железничке инфраструктуре Страна Југоисточне Европе, како би се кроз регионалну координацију допринело одрживом развоју железничке инфраструктуре у региону.
Главни циљ овог Меморандума је да се успостави Мрежа управљача железничке инфраструктуре, за редовне консултације, координацију и размену искустава у свим железничким активностима на регионалном нивоу. Успостављањем Мреже управљача железничке инфраструктуре треба да се осигура боље планирање одржавања железничке мреже, заједнички развила регионална Изјава о мрежи, применио Европски систем управљања железничким саобраћајем, заједнички надгледало стање железничке инфраструктуре, побољшала безбедност на путним прелазима и размењивала најбоља пракса.
У панел дискусији која је након тога уследила, Небојша Шурлан рекао је да је основна ствар железничке инфраструктуре да возови иду одговарајућим брзинама, али да су за то потребни инвестиције и време. Искуства из Србије показују да инвестициони пројекти повећавају капацитете, ниво и брзину железнице, али и омогућавају преговоре са Владом за нова финансијска средства.
-Ми смо набавили нова мерна кола како би смо утврдили тачно стање железничке инфраструктуре у Србији и колико нам је пара потребно за њено одржавање, о чему ћемо преговарати са Владом за следећу годину, – рекао је Шурлан.
Генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ је посебно истакао значај пројекта „Отворени Балкан“ и саобраћај без граница између Србије, Албаније и Северне Македоније, који ће омогућити смањење кашњења возова на царинама.
-Меморандум о разумевању је почетак боље међусобне сарадње, у интересу наших грађана, – поручио је генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“.
Остали учесници у панел дискусији представили су своје инвестиционе пројекте, као и проблеме са којима се сусрећу, међу којима су по правилу дугогодишње лоше стање железничке инфраструктуре, недостатак финансијских средстава, али и стручних кадрова на железници.
Као најзначајнија питања међусобне сарадње истакли повећање сигурности у раду оператера, усклађивање стандарда, дефинисање критичних административних или техничких тачака, уклањање царинских баријера и нове технологије.
