Нови контејнерски терминал у железничкој станици Београд Ранжирна у Макишу гради се у оквиру шесте групе ранжирних колосека, односно на простору од 68. до 74. и на 77. ранжирном колосеку у Београд Ранжирној.
Нови контејнерски терминал треба да омогући развој контејнерског саобраћаја на мрежи српских пруга, односно претовар контејнера из камиона у возове и обрнуто у железничкој станици Београд Ранжирна.
До сада је у делу који се односи на изградњу путарског дела изведено око 36 одсто предвиђених радова, а предстоји и изградња колосека, скретница и путних прелаза. Укупна физичка реализација пројекта током јуна је износила око 45 одсто.
У претходних месец дана извођени су радови на асфалтирању површине од око 17 хиљада квадратних метара, изградњи ивичњака дугог 790 метара, затим армирачки радови, као и изградња водовода и канализације на овом простору.
Радовима на изградњи новог контејнерског терминала у Макишу обухваћени су демонтажа осам ранжирних колосека укупне дужине око шест и по километара (од 68. до 74. и 77. ранжирни колосек) и контактне мреже изнад њих, као и изградња два нова колосека дужине 1.200, односно 1.040 метара, са новим шинама и бетонским праговима, уз дозвољено осовинско оптерећење од 22,5 тона по осовини, односно осам тона по метру.
Поред тога, на новим колосецима биће изграђене три скретнице, као и четири путна прелаза, од којих ће један бити опремљен гуменим панелима.
У оквиру новог контејнерског терминала у Макишу биће изграђени манипулативна плоча дуга 552 метра и широка 25,4 метра, затим контејнер за вагу, приступне саобраћајнице са паркингом, као и просторије за смештај особља.
Пројекат чија је реализација у току представља прву фазу изградње новог контејнерског терминала у Београд Ранжирној.
Када буде завршена прва фаза изградње новог контејнерског терминала на простору Шесте ранжирне групе у станици Београд Ранжирна, манипулативна површина биће већа од два хектара, а фронт утовара износиће око 750 метара, што ће омогућити знатно већи капацитет контејнерског транспорта у Макишу него до сада.
Сада се сав контејнерски саобраћај обавља на привременом терминалу укупне површине око 1,5 хектара, са манипулативном површином од једног хектара и фронтом утовара од свега 200 метара.
Радови на изградњи новог контејнерског терминала у Макишу почели су 14. октобра 2019. године и нису били прекидани ни током ванредног стања због вируса Ковид 19. Рок за завршетак пројекта је 270 дана. Међутим, имајући у виду тешкоће током реализације овог пројекта услед пандемије корона вируса, планирано је да сви радови буду окончани крајем 2020.
Укупна вредност радова са пројектовањем износи око 653,6 милиона динара, а финансирање је обезбеђено из буџета Републике Србије. Инвеститор пројекта је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а реализује га „Инфраструктура железнице Србије“.
Извођачи радова су „Инфраструктура железнице Србије“ и „Србија Пут“.
Према проценама из „Железничког интегралног транспорта“, на постојећем контејнерском терминалу у Београд Ранжирној обухваћен је саобраћај око 40 одсто од укупног броја контејнера који се превозе железницом, што представља око 15 одсто свих контејнера који долазе у Србију.
Чак 90 одсто контејнера који долазе на терминал у Макишу је са релације Ријека- Београд – Ријека и на тој релацији тренутно недељно саобраћају три пара контејнерских возова.
Када буде завршена садашња, прва фаза изградње новог контејнерског терминала у Београд Ранжирној, очекује се увођење још два пара контејнерских возова на овој релацији, да би у 2021. у саобраћај између Ријеке и Београда био уведен и шести пар возова недељно.
Све то указује да је контејнерски, односно интермодални транспорт, како сада тако и у будућности најбрже растући сегмент робног превоза. Томе у прилог иде и податак да је 2019. године „Железнички интегрални транспорт“ планирани обим рада у контејнерском транспорту пребацио чак за 25 одсто.
Такав тренд настављен је и у 2020. години, и поред проблема који су изазвани пандемијом корона вируса, тако да је број прерађених контејнера на постојећем терминалу у Београд Ранжирној у односу на исти месец лане био већи у јануару за 23, фебруару за чак 60, марту за 20, априлу за 25, а у мају и јуну за 40 процената.
Пројекције за наредни период више су него повољне и оптимистичне, а довољно је само упоредити на пример раст обима контејнерског саобраћаја у протеклих неколико година. Тако је у односу на 2016 контејнерски саобраћај на терминалу „Железничког интегралног транспорта“ увећан за скоро три пута у 2019. години, а очекује се према постојећим трендовима да ће 2021. године обим контејнерског саобраћаја на терминалу „Железничког интегралног транспорта“ у односу на 2019. бити увећан за чак 50 одсто.
На привременом терминалу у Београд Ранжирној сада се обављају манипулативне операције за више од 90 клијената – велике бродске компаније, затим компанија које се баве организацијом превоза контејнера железницом, шпедитерских кућа… Међу компанијама са којима се највише сарађује издвајају се MAERSK LINE, COSCO SHHIPING, HUB Dunav, CMA CMG, EUROMAR, CONTLINE, Adria rail, Adria kombi, Agent plus, Милшпед, Eurologistic и други.
У контејнерима се најчешће допремају следеће врсте роба: гранит производи црне металургије, цеви, плочице, медицинска опрема, гранулати, сокови, душеци за кревете, грађевински материјал, електро и телекомуникациона опрема.
У наредном периоду када нови контејнерски терминал буде проширен и на пету ранжирну групу станичних колосека у Београд Ранжирној и завршен, биће створени услови да се на новом контејнерском терминалу годишње преради више од 80 хиљада контејнера.
Поређења ради, 2016. године на терминалу „Железничког интегралног транспорта“ било је прерађено свега нешто мање од 12.300 контејнера.
Изградњом великог логистичког центра, који је планиран да се ради у Макишком пољу, обим рада могао би да буде удвостручен. Контејнерски терминал ЖИТ-а има изванредну локацију и најпогоднији је да постане основно чвориште за интермодални превоз који би требало повезати са линијским контејнерским возовима са великим логистичким цетрима у окружењу.
