Железнички инфраструктурни пројекти представљају локомотиву развоја Србије, – рекао је генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић, обраћајући се учесницима округлог стола посвећеног железничкој инфраструктури, у оквиру међународне конференције под називом „Градимо заједно: Србија, Италија и Црна Гора“, која је одржана 29. маја у Београду.
Након што је потпредседница српске Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић отворила ову конференцију, одржан је већи број округлих столова, на којима је разговарано о могућностима сарадње српске и италијанске привреде.
Организатори ове међународне конференције били су: Италијанска агенција за спољну трговину и трговинско одељење Амбасаде Италије у Београду, у сарадњи са Италијанском асоцијацијом грађевинара и Италијанском асоцијацијом за инжењеринг, архитектуру и техничко-економско саветовање.
Округлом столу о железничкој инфраструктури присуствовао је и држаавни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Миодраг Поледица.
Мирољуб Јевтић је заинтересоване италијанске привреднике упознао са најзначајнијим пројектима модернизације железничке инфраструктуре у Србији.
– Један од најзначајнијих пројеката је изградња пруге за брзине до 200 километара на сат између Београда и Суботице, и даље до Будимпеште. Радови су већ увелико у току између Старе Пазове и Новог Сада, а интензивно се граде и тунел и вијадукт Чортановци. Ове послови финансирају се из руског кредита. У јуну очекујемо да почну радови и на деоници Београд Центар – Стара Пазова, за коју су задужени кинески партнери, а да крајем 2019. године започне и изградња пруге за велике брзине између Новог Сада и Суботице, у дужини од 108 километара, објаснио је Јевтић.
Он је истакао да до краја године предстоји расписивање тендера за модернизацију пруга Ниш – Димитровград и Јајинци – Мала Крсна, и да је то прилика и да италијанске компаније узму учешће у овим пројектима.
Италијанске компаније имају свакако могућност и да се укључе о модернизацију преосталих 207 километара барске пруге кроз Србију, јер смо деоницу Ресник – Ваљево већ завршили. И то не само у реализацији, већ и у финансирању ових пројеката. Поред тога, за нас су изузетно значајни и пројекти електрификације пруга у Србији. Приоритетне су нам пруге Суботица-Сомбор-Богојево-Нови Сад, Панчево-Вршац-румуска граница и Рума – Брасина, па је то и за италијанске партнере прилика да покрену иницијативу и активно се укључе у овај посао.
Одговарајући на питање о поштовању европских стандара приликом радова на српским пругама, Јевтић је објаснио италијанским привредницима да је ангажовано нострификационо тело, задужено за примену европских стандарда на новим пругама и праћење свих елемената пројекта, почев од дизајна, преко технологије, па све до материјала и извођења радова.
– То је гаранција да се у модернизацији железничке инфраструктуре у Србији примењују европски стандарди и стварају услови за интероперабилност, – поручио је Јевтић.
О пројектима железничке инфраструктуре у Црној Гори италијанске привреднике упознала је Луција Филиповић, представница компаније „Инфраструктура жељезнице Црне Горе“.
На крају округлог стола, представници италијанске компаније „Италијано Конструкциони“ приказали су промотивни филм о модернизацији пруге Гиље – Ћуприја – Параћин, пројекту који су они реализовали у Србији.