Одељења електротехничких послова

Сектор за електротехничка постројења бави се одржавањем електротехничких постројења и уређаја. То су:

сигнално-сигурносна постројења,
телекомуникациона постројења,
електроенергетска постројења и
постројења контактне мреже.

Поред тога, постоје и службе за одржавање шинских и друмских возила, деонице за одржавање грађевинских објеката, радионице и лабораторије за поправку и сервисирање сигнално-сигурносних, телекомуникационих и енергетских уређаја.

Одржавање постројења се обавља преко организационих целина (ОЦ) и организационих јединица(ОЈ) за ЕТП, које покривају целу територију Србије, а функционишу у саставу Секција за инфрастуктуру чвора: Београд, Нови Сад, Ниш, Краљево, Ужице, Лапово, Пожаревац, Суботица, Рума, Зрењанин, Панчево, Зајечар и Косово Поље.

Одељење за сигнално-сигурносна постројења

Сигнално-сигурносна постројења заузимају посебно место у техничко-технолошком процесу планирања саобраћаја. Ови уређаји омогућују централно постављање скретница и сигнала, стално праћење кретања возова на поставницама и дисплејима, безбедно укрштање са друмским саобраћајем и безбедан превоз путника и робе.

Током модернизације седамдесетих година, уграђени су релејни сигнално-сигурносни уређаји типа SpDrS 64 JŽ производње Siemens – EI FSU, на целом Коридору X од Шида до Прешева и од Београда до Бара. Релејним сигнално-сигурносним уређајима типа Wabco Westinghouse опремљена је пруга Инђија – Наумовићево док је пруга Лешак – Ђенерал Јанковић опремљена релејним сигнално-сигурносним уређајима фирме Ericson.

На коридору X од Београда до Прешева и на прузи Београд – Врбница уграђена је телекоманда саобраћаја фирме Wabco Westinghouse.

Ранжирна станица у Макишу комплетно је осигурана, што значи да је аутоматизована спушталица, као и пријем и отпрема возова.

Током последње деценије, постепено се уграђују сигнално-сигурносни уређаји нове генерације који су базирани на микропроцесорској технологији, као што су:

електронске поставнице,
бројачи осовина,
електронски путни прелази
MMI,

уместо класичних командних столова код отправника возова.

Одељење за телекомуникациона постројења

Телекомуникациона постројења служе за пренос свих врста података (текст, графика, звук, видео) намењених за потребе поузданог и благовременог преноса информација у процесу одвијања железничког саобраћаја.

Од телекомуникационих уређаја у раду су вишеканални телефонски уређаји (ВФ уређаји), мрежа железничких аутоматских телефонских централа (ЖАТ-ц мрежа), мрежа вишеканалних телеграфских уређаја (ВТГ), железничких аутоматских телеграфских централа и телепринтера (ЖАТ-г мрежа), мрежа пружне телефоније са системима ЦДС и ЦДЕв, радиодиспечерски систем веза и сатни системи. У употреби су и различити медијуми за пренос од каблова, ваздушних водова до радиjа.

Такође, постоји и велики број уређаја који функционишу као посебни уређаји у станицама, а који су значајни за редовно и безбедно одвијање саобраћаја и информисање путника. У ове уређаје спадају регистрофони, интерфонски системи, разгласни системи, локалне радио мреже, благајнички терминали, визуелно-информациони системи, системи телевизије затвореног круга, систем за надзор и управљање као и напојни уређаји за телекомуникационе системе.

Највећи број телекомуникационих уређаја је од следећих произвођача: AEG, SIEMENS, LORENTZ, ASSMAN (сада ATIS), PHILIPS и ISKRA.

Одељење за електроенергетска постројења

Електроенергетска постројења и уређаји имају задатак да обезбеде поуздано и квалитетно напајање електричном енергијом контактне мреже с једне стране, као и одговарајуће радне услове у службеним просторима с друге стране.

Структура електроенергетских постројења и уређаја је разноврсна.

У систему напајања електричне вуче налази се:

12 високонапонских далековода 110kV дужине 95,6km преко којих се преузима електрична енергија из система електропривреде односно од оператора преносног система,
21 електровучна подстаница – ЕВП (TS 110/25kV) преко којих се трансформише и разводи електрична енергија до возног вода контактне мреже,
77 разводних постројења 25kV (ПС, ПСН ) за секционисање возног вода контактне мреже,
Систем даљинског управљања. Управљање уређајима и апаратима у свих 98 постројења на 1250 km електрифициране пруге врши се из три центра даљинског управљања.(Београд, Ниш и Нови Сад).

Напајање осталих потрошача (сигнално-сигурносни системи, уређаји телекомуникација, системи електричног грејања скретница, предгревање путничких кола, осветљење ранжирних, перонских, утоварно – истоварних и других простора као и напајање електричних машина, уређаја и апарата у радионицама, и другим железничким објектима) електричном енергијом врши се преко:

средње-напонских 10(20)kV водова, дужине 160 km
250 трансформаторских станица 10(20)/0,4 kV i 25/0,23 kV,
520 km нисконапонских водова.

Од осталих уређаја и постројења треба поменути:

стубове и опрему за осветљавање железничких отворених простора, перона, прелаза, скретничког, маневарског и утоварно-истоварног простора где број рефлектора и светиљки разног типа и различитих извора светлости прелази 13.000,
системе заштите објеката од атмосферског пражњења, системе уземљивача, електричне инсталације и др,
ескалатори, уређаји за климатизацију вентилацију и пресуризацију представљају посебан специфичан сегмент уређаја.

Одељење за постројења контактне мреже

Контактна мрежа (скраћено КМ) је део стабилних постројења електричне вуче, која служе за квалитетно напајање електричном енергијом електровучних возила на електрифицираним пругама.

Електрификација пруга на српским железницама започета је 1968. године монофазним системом наизменичне струје 25 kV, 50 Hz. До сада је електрифицирано око 2.000 км колосека, што чини око 1/3 укупно изграђених пруга.

Контактну мрежу сачињавају носеће конструкције и опрема контактне мреже.

У носеће конструкције спадају:

стубови контактне мреже,
порталне конструкције.

У опрему КМ спадају:

опрема за ношење возног вода,
возни вод,
повратни вод,
опрема за напајање и секционисање.

Основне карактеристике:

тип возног вода: ланчасто-компензована
висина возног вода: min. 5,00m; nom. 5,5m; max. 6,5m
полигонација: ± 200 mm
системска висина: 1 400 mm
пресек проводника: 100/65 mm2
називни напон: 25 kV, 50 Hz
максимална брзина: 120 km/h; 160 km/h

Напајање контактне мреже се врши преко електровучних подстаница (ЕВП) 110 / 25 kV 7,5 MVA, које су распоређене дуж пруге на међусобном растојању од око 70 km.