Након промотивне вожње брзом пругом Нови Сад – Суботица, којој је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, редован путнички железнички саобраћај између Београда и Суботице успоставља се данас у подне.Пруга за велике брзине Нови Сад – Суботица – државна граница са Мађарском дуга је 108,1 километара. Реч је трећој деоници брзе пруге дуге 183 км, за брзине до 200 км/сат кроз Србију, од од Београд, преко Новог Сада и Суботице, до државне границе са Мађарском. Реконструкција, модернизације и изградње савремене пруге Београд – Нови Сад – Суботица – државна граница са Мађарском (Келебија) – Будимпешта, обухватила је реконструкцију некада једноколосечне пруге и изградњу другог колосека, како би се формирала савремена двоколосечна пруга високих перформанси за мешовити (путнички и теретни) саобраћај и брзину до 200 км/сат.
Изградња пруге за велике брзине Београд – Будимпешта је први прекогранични пројекат у оквиру сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, који заједнички реализују Србија, Мађарска и Кина. Брза пруга Београд – Будимпешта део је глобалног пројекта „Један појас – један пут“ инфраструктурног повезивања Европе и Азије, који је иницирала Кина.Радови су званично почели у железничкој станици Нови Сад Ранжирна 22. новембра 2021. године, на деоници Нови Сад – Келебија, у оквиру брзе пруге Београд – Будимпешта.Извођач радова био је кинески конзорцијум „China Railway International” и „China Communications Construction Company”.
Међутим, на реализацији овог пројекта било је ангажовано преко двеста подизвођача и добављача, највећим делом из Србије, али велики број њих и из земаља Европске Уније. Тако су међу добављачима и подизвођачима биле ангажоване фирме из Аустрије, Чешке, Немачке, Италије, Швајцарске, Француске, Словеније, Пољске и Хрватске, као и српска представништва фирми из Француске, Турске, Немачке, Грчке и Шпаније. На пројекти изградње брзе пруге Нови Сад – Суботица било је ангажовано oko стотину инжењера са лиценцама Инжењерске коморе Србије, у својству одговорног извођача и надзорног органа.
Максималном брзином од 200 км/сат воз ће на делу пруге између Новог Сада и Суботице саобраћати између Руменке и Наумовићева, у дужини од око 86 километара. Брзина ће кроз Суботицу бити нешто смањена, а онда по изласку из овог града до државне границе поново била повећана до максимума. Радови на брзој прузи Нови Сад – Суботица, дугој 108,4 км, обухватили су полагање око 273 километара нових колосека, укључујући двоколосечну пругу и станичне колосеке.
Постојећи железнички чворови Нови Сад и Суботица реконструисани су тако да се омогући повезивање свих делова инфраструктурних капацитета и прикључних пруга које су у функцији и које су планиране да буду у функцији реализације превоза. У новом железничком чвору Врбас пруга из Сомбора се прикључује на главни магистрални правац.
На траси брзе пруге Нови Сад – Суботица изграђено је, поред осталог, 4 моста и 2 вијадукта (укупне дужине 2,3 км), 27 надвожњака (дужине 3,9 км) и 15 подвожњака (дужине 32,3 км). Поред тога, по први пут у Србији изграђена су и три екодукта, сваки дужине од по 46 метара, који ће омогућавати животињама безбедан прелазак преко пруге, на деоницама Ловћенац – Бачка Топола, Бачка Топола – Жедник и Суботица – државна граница.
Изграђено је и укупно 33 пропуста дугих укупно око 800 метара, као и 14 потходника.На новој прузи уграђене су и 302 скретнице, док је за изградњу брзе пруге било потребно урадити око осам и по милиона кубика земљаних радова и утрошити 762 хиљаде кубика туцаника. Пројекат модернизације пруге Београд – Суботица обухватио је примену европских стандарда интероперабилности, пруга је електрифицирана и опремљена савременим сигнално-сигурносним и телекомуникационим уређајима (ETCS ниво 2). Сва укрштања пруге са друмским саобраћајницама су денивелисана, што значи да на читавој брзој прузи Београд – Нови Сад – Суботица – Келебија (државна граница са Мађарском), више не постоје путни прелази, већ су укрштања пруге и пута решена подвожњацима, надвожњацима или вијадуктима. Дуж пруге за велике брзине од Београда до Суботице изграђено је укупно више од 120 нових објеката (мостови, галерије, подвожњаци, надвожњаци, потходници и пропусти).
Пре изградње пруге за велике брзине између Београда и Суботице дуге 183 километра, свега 35 километара пруге је било двоколосечно (Београд – Стара Пазова), док је остатак ове међународне магистрале био једноколосечан. Између Београда и Суботице, пре изградње брзе пруге, време путовања међународних путничких возова износило је чак 4 сата и 37 минута, што значи да јењихова просечна брзина била око 40 км/сат. На свега осам километара ове пруге ( деоница Нова Пазова – Стара Пазова), возови су могли да саобраћају 120 км/сат, на чак 56 километара ове пруге (деоница Ловћенац – Суботица) брзина возова била свега 40 км/сат, док је између Новог Сада и Суботице на десет места због стања колосека и железничке инфраструктуре била уведена лагана вожња возова.
АУТОР СНИМAКА: ИНФРАСТРУКТУРА ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
