„Инфраструктура железнице Србије“ захваљујући одлукама и домаћинском пословању лане остварила пословну добит, губитак резултат обрачунских категорија

Добит из пословања – 4,2 милијарде динара

            „Инфраструктура железнице Србије“ остварила је у 2021. години пословне приходе у износу од 13,3 милијарди (13.310.915.000) динара, док су пословни расходи (без обрачунских категорија) износили 9,1 милијарди (9.099.742.000) динара, па је компанија остварила добит из пословања од око 4,2 милијарде (4.211.173.000) динара.

            У укупне приходе и расходе „Инфраструктуре железнице Србије“ спадају обрачунске категорије и други неизбежни трошкови, које не спадају у домен пословања и на које се не може утицати пословодним одлукама, али су неизбежан део годишњег финансијског извештаја и директно утичу на постигнуте резултате.

Уколико би се укупни приходи рачунали без обрачунских категорија износили би око 14,2 милијарди динара, док би укупни расходи без обрачунских категорија износили око 12,7 милијарди динара, што значи да би  „Инфраструктура железнице Србије“  остварила нето добитак без обрачунских категорија у висини од око 1,5 милијарди динара.

Међутим, укупни приходи и расходи укључујући и обрачунске категорије показују нешто другачије резултате.

            Тако је заједно са обрачунским категоријама, „Инфраструктура железнице Србије“ забележила  у 2021. години укупан приход од око 14,8 милијарди динара (14.809.479.000 динара). Обрачунске категорије које су утицале на повећање прихода су, поред осталог, позитивне курсне разлике и одложени порески приходи периода.

Износ обрачунских категорија чак 5,4 милијарде динара

            Са друге стране, у финансијском извештају „Инфраструктуре железнице Србије“ за 2021. годину обрачунске категорије исказане су у укупном износу од око 5,4 милијарди динара (5.420.006.000 динара). Од тога, трошкови амортизације износе чак око 3,8 милијарди динара (3.786.478.000 динара), обрачун дугорочних резервисања за судске спорове износи око 633,7 милиона динара (633.770.000 динара), трошкови обезвређења залиха износе око 110,8 милиона динара (110.828.000 динара), трошкови умањења вредности некретнина, постројења, опреме и инвестиција у складу са Међународним рачуноводственим стандардом 36 износи око 562,8 милиона динара (562.849.000 динара), док је само на негативним курсним разликама комапнија укњижила трошак од чак 326 милиона динара (326.081.000 динара). Када се томе додају такође неизбежни финансијски трошкови, почев од демонтаже старе железничке инфраструктуре, па до трошкова судских спорова и такси, долази се до укупних расхода „Инфраструктуре железнице Србије“ у 2021. години од око 18,2 милијарди динара (18.176.918.000 динара).

            То значи да је „Инфраструктура железнице Србије“ у 2021. години остварила губитак од око 3,4 милијарде (3.367.439.000) динара.

            На укупне расходе са обрачунским категоријама, а самим тим и на забележени финансијски губитак у 2021. години,  утицало је неколико пословних активности из претходног периода, које су сада књиговодствено „књижене“ у пословним књигама „Инфраструктуре железнице Србије“.

На губитак утицали расходи из претходних година

            Тако су укупни расходи, а самим тим и губитак, увећани због демонтаже старе железничке инфраструктуре из ранијих година за чак око 1,6 милијарди динара. На име корекције књижења експропријације расходи и губитак увећани су за око 493 милиона динара, а за накнадни обрачун амортизације за станичну зграду Београд Центар у Прокопу повећани су још за 201 милион динара. Само по основу корекције цене коштања радова у сопственој режији губитак је повећан за 6 и по милиона динара, док је на име књиговодствене „материјално безначајне грешке“ тај износ увећан још за око 98,6 милиона динара.

            Из овога се јасно види да је реч о књиговодственим и обрачунским категоријама, у складу са међународним стандардима, које се односе на претходно пословање железнице и на које се никаквим пословним деловањем или одлукама није могло утицати.  

            Са друге стране, док се обрачунске категорије израчунавају у складу са рачуноводственим стандардима и не зависе од доношења пословодних одлука, начина пословања и рада компаније, дотле су остварени пословни и укупни приходи из пословања, без обрачунских категорија, директно резултат рада и функционисања „Инфраструктуре железнице Србије“ у 2021. години, укључујући реализацију Програма пословања, пословне одлуке менаџмента компаније и уравнотеженост прихода и расхода на годишњем нивоу, као и примене смерница Владе Републике Србије.

            А, управо по том основу, ако се изузму обрачунске категорије, „Инфраструктура железнице Србије“ је лане остварила добит из пословања од око 4,2 милијарде динара и нето добитак од око 1,5 милијарди динара.

Домаћинско пословање и пословне одлуке

            То представља, заправо, однос прихода и расхода које је „Инфраструктуре железнице Србије“ остварила у 2021. и резултат је пословних одлука,  домаћинског пословања и реализације Програма пословања компаније у прошлој години.

            На позитивне пословне резултате у 2021. години утицао је пренос инвестиције за пројекат Београд Центар у Прокопу са „Железница Србије“ ад на „Инфраструктуру железнице Србије“. Наиме, у марту ове године Скупштина „Инфраструктуре железнице Србије“ донела је одлуку о прихватању преноса инвестиције са „Железница Србије“ ад, која се односи на радове у железничкој станици Београд Центар у Прокопу. Реч је о радовима на Фази 1 и Међуфази инвестиционог пројекта у железничкој станици Београд Центар у Прокопу, на којем су до сада инвеститорска права обављале „Железнице Србије“ ад. Након одговарајућих одлука, стекли су се услови да „Инфраструктура железнице Србије“ активира завршене објекте у Прокопу у својим пословним књигама, чија је укупна инвестициона вредност око 1,9 милијарди динара.          

            На финансијски резултат „Инфраструктуре железнице Србије“ у 2021. години позитивно су утицали и грађевински радови које је компанија извела у сопственој режији у оквиру обнове пруга у Србији, а у складу са одлукама органа управљања.  Реч је о радовима на замени и обнови железничке инфраструктуре и улагањима у сопственој режији, са циљем очувања безбедног и несметаног одвијања железничког саобраћаја, повећања дозвољеног осовинског оптерећења, максималне дозвољене брзине и веће пропусне моћи на пругама.

Биланс стања можете погледати ОВДЕ

Биланс успеха можете погледати ОВДЕ

Објављено у Вести