Након спроведеног поступка јавне продаје, „Инфраструктура железнице Србије“ потписала је уговор са компанијом ЗГОП из Новог Сада о продаји шина, скретница, скретничких делова и колосечног прибора који се буду добили приликом демонтаже петнаест пруга у Србији као секундарних сировина. Реч је о око 25 хиљада тона секундарних сировина, чијом продајом ће „Инфраструктура железнице Србије“ зарадити нешто више од 302 милиона динара. Планирано трајање уговора је две године.
Претходних деценија било је више покушаја да се уради овај велики посао и реши проблем старих пруга у Србији, али су се сви завршавали неуспешно. Овај пут, јавна продаја секундарних сировина са старих пруга је дуго, пажљиво и детаљно планирана, што је довело до успешне реализације и потписивања одговарајућег уговора. Сектор за набавке и централна стоваришта „Инфраструктуре железнице Србије“, уз пуну подршку пословодства компаније, на тај начин спровела је једну од највећих јавних продаја у Србији у последњих десет година.
У складу са принципима заштите животне средине у јавним набавкама и начелима друштвено одговорног пословања, уговором о продаји секундарних сировина са ових петнаест пруга предвиђена је и обавеза демонтаже, транспорта и депоновања железничких прагова, према актуелним законским решењима која регулишу ову област. То значи да ће око 350 хиљада отпадних дрвених железничких прагова, који по последњој класификацији представљају опасан отпад, бити уступљени на даље располагање компанији која је тај посао добила на тендеру Министарства за заштиту животне средине. Вредност отпадних дрвених железничких прагова који ће на овај начин бити уклоњени, углавном са територије Војводине, износи око 6,8 милиона евра.
На тај начин „Инфраструктура железнице Србије“, уз пуну помоћ и подршку Владе Републике Србије и ресорних министарстава, у наредне две године са територије Војводине уклониће опасан отпад у виду старих дрвених железничких прагова и на тај начин допринети унапређењу животне средине на овом подручју.
Демонтирањем и уклањањем старих железничких инфраструктурних капацитета који одавно више нису у употреби, „Инфраструктура железнице Србије“ ослободиће и око 590 хектара земљишта у инфраструктурном и пружном појасу, у 26 општина широм Србије, које ће локалне самоуправе моћи да користе за најразличитије намене и у складу са својим потребама. С обзиром да је реч о линијским инфраструктурним објектима и катастарским парцелама које су повезане, многе од тих локалних самоуправа одавно су већ исказале потребу и интересовање за коришћење земљишта са кога ће бити уклоњена железничка инфраструктура. Тако ће земљиште са кога буду уклоњене пруге моћи да се користи за изградњу нових путева, спортске садржаје, бициклистичке или трим стазе и друге намене, а биће створени и услови за бољу и лакшу саобраћајну повезаност и инфраструктурни развој ових локалних самоуправа.
У наредне две године биће демонтиране и уклоњене следеће пруге у Србији:
1. Бечеј – Сента (35,8 км), на којој је деоница Банатско Петрово Село – Ада затворена за саобраћај 1978. године;
2. Сента – Кањижа (17,07 км), затворена за саобраћај 1978. године;
3. Сечањ – Јаша – Томић (10,36 км),путнички саобраћај обустављен 1999. године, а за саобраћај потпуно затворена 2006. године;
4. Сомбор – Бачки Брег (25,33 км), ван експлоатације од 1978. године;
5. Сомбор – Риђица (28,11 км), ван експлоатације од 1978. године;
6. Владимировци – Ковин (40,9 км), затворена за саобраћај од 2014. године;
7. Бечеј – Врбас (36,92 км), затворена за путницки саобрацај 1978. године, потпуна обустава саобраћаја 2006. године;
8. Зрењанин фабрика – Вршац (81,2 км), затворена за саобраћај 2005. године;
9. Хоргош – Кањижа (13,51 км), затворена за саобраћај 2002. године;
10. Каравуково – Бач (13,4 км), затворена за саобраћај 2005. године;
11. Петроварадин – Беочин (14,35 км), затворена за саобраћај 2007. године;
12. Жабаљ – Бечеј деоница Чуруг – Бечеј (31 км), затворена за саобраћај 1978. године;
13. Кикинда – Банатско Аранђелово (32,91 км), путнички саобраћај обустављен 1998. године, потпуна обустава саобраћаја 2010. године;
14. Сомбор – Апатин фабрика (21,6 км), путнички саобраћај обустављен 2005. године, за саобраћај потпуно затворена 2009. године;
15. Сопот Пожаревачки – Костолац (32 км), саобраћај обустављен 2008. године.