Levi kolosek brze pruge Beograd – Stara Pazova gotov u martu

– Gradnja levog koloseka brze pruge Beograd centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara, na železničkom pravcu ka Budimpešti, trebalo bi da bude završena i otvorena za saobraćaj 19. marta, najavio je generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije” Miroljub Jevtić.

              

                                                                         Altina – izgradnja pothodnika

Drugi kolosek, odnosno cela brza pruga Beograd Centar – Stara Pazova, biće gotova polovinom naredne godine. Jevtić je rekao Tanjugu da će ovo biti godina najvećih i najznačajnijih radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture i da je uz pomoć Vlade i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obezbeđeno više milijardi evra, kako bi srpske pruge postale sastavni deo evropskih železnica.

Uklanjanje tucanika sa levog koloseka Zemunsko Polje – Batajnica i radovi na trasi levog koloseka Zemun – Zemunsko Polje

                 

U toku su radovi na modernizaciji i rekonstrukciji ukupno 377 kilometara pruga u Srbiji, od kojih 134 kilometara magistralnih i 243 km regionalnih pruga, kazao je on. Ističe da je, ipak, izgradnja brze pruge prioritet i da se svi radovi odvijaju po planu.

Izgradnja stepeništa i okna lifta u pothodniku u Zemunu i izrada šipova za most između Batajnice i Stare Pazove

                 

Povodom najave da će se graditi i brza pruga od Beograda do Niša i Preševa, Jevtić kaže da je sa kineskom kompanijom CRBC već potpisan memorandum i da je u toku izrada potrebnih studija.

„Studija će dati najbolja rešenja, a kako sada stoje stvari očekujemo gradnju brze pruge od Beograda do Niša za brzinu od 200 km na sat, kao i pruge od Niša do Preševa za brzine od 120 do 160 km na sat“, naveo je on. Prema njegovim rečima, izrada studija je pri kraju i ti projekti će biti gotovi možda već tokom 2020. godine.

Jevtić naglašava da robni saobraćaj ima veliki potencijal za razvoj železničkog pravca od luke Pirej u Grčkoj ka Makedoniji, Srbiji i Mađarskoj i da se trenutno samo jedan odsto kontejnera iz pirejske luke prevozi železnicom do centralne Evrope. Smatra da bi bar pet puta mogao da bude veći obim kargo saobraćaja u narednih 10 godina, što bi značilo ogromno povećanje prihoda za srpsku železnicu.

Na deonici Beograd – Stara Pazova radove izvode kineske firme China Railway international i China Communitacions Construction Company, a na deonici Stara Pazova – Novi Sad, koja je zajedno sa tunelom i vijaduktom Čortanovci duga 40,4 kilometara, firma ruskih železnica RŽD International. Do sada je između Stare Pazove i Novog Sada izgrađeno oko 35 kilometara pruge za velike brzine, a završeno je više od 76 odsto ugovorenih radova na izgradnji tunela i vijadukta Čortanovci. Ta deonica brze pruge bi trebalo da bude završena do kraja 2021.

Izgradnja propusta na pruzi Batajnica – Nova Pazova

                   

Jevtić kaže da bi radovi na izgradnji poslednje deonice, koju će raditi pomenute kineske firme, od Novog Sada do Subotice u dužini od 108 km trebalo da počnu krajem marta 2020, a da je rok za završetak 33 meseca odnosno kraj 2022.

Ističe da se, takođe, izvode radovi na mnogim regionalnim prugama i da će već krajem januara biti otvorena za saobraćaj pruga od Niša do Zaječara, koja je veoma značajna za privrednike, zbog veze sa pristaništem Prahovo.

Trenutno su u toku radovi na regionalnim prugama: Niš – Zaječar (108 km), Markovac – Resavica (53 km), Subotica – Senta (38,5km), Kumane – Banatsko Miloševo (28,5km), Kikinda – MSK Kikinda (6 km) i stanični koloseci na pruzi Novi Sad – Bogojevo (9,5 km) i to u stanicama: Futog, Karavukovo, Odžaci i Gajdobra. Na tim deonicama u 2019. je završena rekonstrukcija skoro 100 km pruga.

Jevtić je rekao da će u martu biti završeni radovi na obilaznoj pruzi od Pančeva do Zrenjanina i Subotice od 201 km, na kojoj će vozovi ići brzinama od 80 km na sat i osovinsko opterećenje će biti 22,5 tona po osovini, što će omogućiti da se teretni saobraćaj obavlja bez ikakvih problema dok se budu izvodili radovi na pruzi od Novog Sada do Subotice.

Radovi na deonici Stara Pazova – Nova Pazova

                   

Šest kilometara pruga od Kikinde do fabrike MSK biće urađeno, jer je već dugo u lošem stanju i predstavljala je ograničavajući faktor u proizvodnji i transportu.

U toku je izrada projekata za železnički Koridor 10 na deonicama od Niša do Brestovca i od Niša do Dimitrovgrada i oni će biti završeni u prvoj polovini ove godine, tako da se tokom 2020. očekuje i početak radova, napomenuo je Jevtić.

„Takođe, biće završen i projekat obilaznice oko Niša, a započećemo i rekonstrukciju preostalih oko 210 km barske pruge od Valjeva do Vrnica na granici sa Crnom Gorom“, naglasio je on. Napominje da je barska pruga i danas graditeljsko čudo i jedna od nezaobilaznih tačaka za sve ljubitelje železnice u svetu, a radovi treba da omoguće vraćanje brzine vozova na projektovanu brzinu, sa sadašnjih 40 do 50 km na sat na 100 do 120 km na sat. Na toj pruzi radiće se i stanične zgrade i već je rekonstruisana železnička stanica u Užicu, koja je prva stanica u Srbiji sa igraonicom za decu. Procenjena vrednost investicije je oko 450 miliona evra za rekonstrukciju barske pruge od Valjeva do Vrbnice.

Izgradnja propusta na deonici Stara Pazova  – Nova Pazova i radovi na kosini kod tunela  – Bežanijska kosa

                   

Jevtić je najavio da će se graditi jedinstveni Dispečerski centar i da će se u 2020. raditi na izradi projektno-tehničke dokumentacije, za šta je iz novog ruskog kredita izdvojeno 9,48 miliona evra.

U toku su i radovi na uređenju železničkih stanica Kraljevo, Mali Zvornik, Ruma, Zaječar, Svrljig, koje će početkom 2020. godine biti završeno.

U toku je priprema za rekonstrukciju tridesetak novih objekata koji će se raditi u 2020. godini, među kojima su i u Jagodini, Vršcu, Titelu, Kuli, Petlovači, Lešnici, Raškoj, Kuršumliji, Knjaževcu i Minićevu.

Infrastruktura železnice Srbije nastaviće ove godine aktivnosti za povećanje nivoa bezbednosti na putnim prelazima i obezbeđeno je za tu namenu 13 miliona dolara od Svetske banke i osam miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Automatizovana su 22 putna prelaza, uveden je video nadzor na 44 putna prelaza, vibro trake na 20 putnih prelaza, reflektorsko osvetljenje na 35 putnih prelaza i solarni markeri na pet putnih prelaza. Građevinski radovi su urađeni na oko 100 putnih prelaza, a još 236 putnih prelaza biće građevinski uređeno u okviru projekta obnove regionalnih pruga u Srbiji.

U proteklih pet godina rekonstruisano je oko 562 kilometra pruga u Srbiji, od čega na magistralnim pravcima 227 km, a na regionalnim 335 km.

Hajdinov most – antikorozivna zaštita

Objavljeno u Vesti