Tранспортно повезивање за бржи развој и бољи животни стандард у целом региону

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др, Зорана Михајловић, рекла је данас да су транспортно и енергетско повезивање, уз политичку стабилност, најважнији за бржи развој свих земаља на Западном Балкану и повећање животног стандарда грађана у целом региону.

“Без саобраћајног и енергетског повезивања нема развоја. Ако не будемо на томе заједно радили, нећемо моћи ни постигнемо оно што је заједнички именилац за све у региону, а то је побољшање животног стандарда грађана”, рекла је Михајловићева, која је 26. априла у Београду отворила конференцију “Транспорт и енергетика – повезивање Западног Балкана и Европске уније”, коју су организовали Амбасада Републике Бугарске и Интернет портал „Балканмагазин“.

Она је додала да “иако и даље постоје одређене тензије у региону, то не значи да није могуће да радимо заједно и да управо Агенда повезивања показује да то можемо”. За остварење тог циља, додала је, посебно је важна политичка стабилност свих земаља појединачно и региона у целини, а пут за превазилажење политичких тензија је управо у повезивању.

“Прошлост треба оставити у прошлости, али кад се доносе одлуке о будућности, морамо водити рачуна не само о томе ко је за шта одговоран, него и зашто смо на тренутном степену развоја. Док су се неки други развијали, ми смо се бавили неким другим стварима, што нас је коштало развоја, одласка младих и немогућности да постигнемо све циљеве које смо себи задали”, рекла је Михајловићева.

Она је додала да је, у смислу привредног развоја и политичке стабилности, Србија данас другачија земља него пре само неколико година и да је интерес и Србије целог региона да се убрза реализација заједничких пројеката.

  • Бољи живот грађана заједнички циљ целог региона

“Жеља Србије је да имамо пројекте који нас физички боље повезују са свим нашим суседима. Два најзначајнија пројекта на којима радимо са Бугарском су реконструкција и модернизација пруге Ниш-Димитровград, за шта је већ почела експропријација, и изградња гасне интерконекције Ниш-Димитровград. За време председавања Бугарске Саветом Европске уније, заједно смо радили на томе како да се ближе повежемо и да радимо и на изградњи инфраструктуре и на уклањању нефизичких баријера”, нагласила је потпредседница Владе.

Она је додала да се Србија, уз завршетак друмског Коридора 10 и изградњу друмског Коридора 11, паралелно припрема за реализацију нових пројеката од регионалног значаја, као што су ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина, за који ће до краја године бити расписана јавна набавка, градњу ауто-пута Београд-Сарајево, наставак реконструкције барске пруге на железничком Коридору 11 и припрема пројектне документације за реконструкцију пруге Београд-Загреб.

У оквиру тематске области о транспортним коридорима Балкана, на конференцији је говорио и генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић. Он је учеснике конференције упознао са пројектима модернизације који су у претходном периоду завршени, као и са пројектима чија је реализација у току или ће започети у наредном периоду.

  • Железница у Србији огромно градилиште

– Железница у Србији данас је огромно градилиште, а инвестиције у железничку инфраструктуру у нашој земљи изузетно су велике вредности. Само за модернизација пруге Београд – Будимпешта кроз Србију вредна је око две милијарде евра, а укупна вредност железничких инвестиција које сада реализујемо је око три милијарде евра, – рекао је генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић.

Јевтић је подсетио да се радови на изградњи пруге за велике брзине између Београда и Будимпеште интензивно одвијају на деоници дугој 40,4 километра између Старе Пазове и Новог Сада, где се граде вијадукт и тунел „Чортановци“, а радове изводи „РЖД Интернешнл“. Такође, радови су почели и између Београд Центра и Земуна, а ускоро се очекује и потписивање комерцијалног уговора за 108,1 километар дугу деоницу између Новог Сада и Суботице.

Јевтић је истакао и да је модернизација пруге Ниш – Димитровград пројекат од посебног значаја за Србију и Бугарску.

„Вредност пројекта је 2658 милиона евра, а средства су обезбеђена. Пројекат осим модернизације пруге Ниш – Димитровград, обухвата и изградњу железничке обилазнице. Очекујемо да крајем ове године почну грађевински радови“, – најавио је Јевтић.

Он је подсетио да је завршена изградња Жежељевог моста, преко Дунава у Новом Саду, као и модернизација пруге Раковица – Ресник, а да је у том пројекту учествовала и једна грађевинска фирма из Бугарске.

Према Јевтићевим речима, у плановима је и модернизација 17,5 километра дуге пруге Сталаћ – Ђунис, као једине једноколосечне деонице између Београда и Ниша и да је реч о изузетно тешкој деоници, јер има доста тунела, вијадукта и мостова, а да се траже извори финансирања за овај пројекат.

-„Инфраструктура железнице Србије“ започела је реконструкцију и две деонице у дужини од 24 километра, на прузи Рума – Брасина, након чега ће брзина теретних возова и осовинско оптерећење ове пруге бити значајно повећано. Ова деоница је од значаја и за Бугарску, јер поједини робни транспорти за ту земљу иду управо овим железничким коридором, – рекао је Јевтић.

Јевтић је најавио и ремонт 43 километра пруге на релацији Мајданпек – Звижд, на правцу Пожаревац – Бор, који ће бити урађен сопственим средствима и капацитетима. Истовремено, он је покренуо и могућност да се уз финансирање из европских фондова железнички повежу Прахово пристаниште у Србији и Видин у Бугарској, чиме би се омогућио бржи, јефтинији и квалитетнији транспорт робе, пре свега хемијских производа.

„Уместо садашњег камионског транспорта, на тај начин омогућили би превоз железницом до Мале Крсне, као станице на Коридору 10, а истовремено појачали малограничну и регионалну сарадњу између Србије и Бугарске, – иницијатива је коју је на данашњој конференцији покренуо генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић.

  •  Повезаност – централна тема

Амбасадор Бугарске у Србији, Радко Влајков, рекао је да је пут којим је Србија ишла за време последње две владе помогао Србији да се приближи Европској унији.

“Сведоци смо последњих неколико месеци како се фокус ЕУ померио према Србији и Западном Балкану и веома смо задовољни да je повезаност унутар Западног Балкана и са Европском унијом постала централна тема”, рекао је Влајков.

Он је додао да је потпредседница Михајловић била једна од највише ангажованих у Влади Србије на путу Србије ка Европској унији, и подсетио да је ово пети форум на којем заједно учествују а који је за тему имао сарадњу и повезивање Бугарске и Србије.

О значају транспортног и енергетског повезивања Западног Балкана и Европске Уније на конференцији су говорили и Велик Занчев, заменик министра у Министарству транспорта, информационе технологије и телекомуникација Владе Бугарске, Валењнтин Јојев, заменик министра у Министарству регионалног развоја и просторног планирања Владе Бугарске, као и бројни представници компанија, државних институција и организација из Србије, Бугарске и земаља у региону.

Конференција је одржана поводом председавања Бугарске Саветом Европе, са циљем да се у директној размени мишљења и најбољих идеја пронађу заједничкја и најефикаснија решења за пословне изазове са којима се суочава енергетски и инфраструктури сектор, имајући у виду да управо ове области представљају замајац одрживог привредног развоја и просперитета у свим државама у региону, као и у Европској Унији.

На тај начин, како су истакли организатори ове конференције, може се изградити боље и напредније пословно окружење у региону Балкана и у Европи.

Posted in Вести.