Transportno povezivanje za brži razvoj i bolji životni standard u celom regionu

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr, Zorana Mihajlović, rekla je danas da su transportno i energetsko povezivanje, uz političku stabilnost, najvažniji za brži razvoj svih zemalja na Zapadnom Balkanu i povećanje životnog standarda građana u celom regionu.

“Bez saobraćajnog i energetskog povezivanja nema razvoja. Ako ne budemo na tome zajedno radili, nećemo moći ni postignemo ono što je zajednički imenilac za sve u regionu, a to je poboljšanje životnog standarda građana”, rekla je Mihajlovićeva, koja je 26. aprila u Beogradu otvorila konferenciju “Transport i energetika – povezivanje Zapadnog Balkana i Evropske unije”, koju su organizovali Ambasada Republike Bugarske i Internet portal „Balkanmagazin“.

Ona je dodala da “iako i dalje postoje određene tenzije u regionu, to ne znači da nije moguće da radimo zajedno i da upravo Agenda povezivanja pokazuje da to možemo”. Za ostvarenje tog cilja, dodala je, posebno je važna politička stabilnost svih zemalja pojedinačno i regiona u celini, a put za prevazilaženje političkih tenzija je upravo u povezivanju.

“Prošlost treba ostaviti u prošlosti, ali kad se donose odluke o budućnosti, moramo voditi računa ne samo o tome ko je za šta odgovoran, nego i zašto smo na trenutnom stepenu razvoja. Dok su se neki drugi razvijali, mi smo se bavili nekim drugim stvarima, što nas je koštalo razvoja, odlaska mladih i nemogućnosti da postignemo sve ciljeve koje smo sebi zadali”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je dodala da je, u smislu privrednog razvoja i političke stabilnosti, Srbija danas drugačija zemlja nego pre samo nekoliko godina i da je interes i Srbije celog regiona da se ubrza realizacija zajedničkih projekata.

  • Bolji život građana zajednički cilj celog regiona

“Želja Srbije je da imamo projekte koji nas fizički bolje povezuju sa svim našim susedima. Dva najznačajnija projekta na kojima radimo sa Bugarskom su rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad, za šta je već počela eksproprijacija, i izgradnja gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad. Za vreme predsedavanja Bugarske Savetom Evropske unije, zajedno smo radili na tome kako da se bliže povežemo i da radimo i na izgradnji infrastrukture i na uklanjanju nefizičkih barijera”, naglasila je potpredsednica Vlade.

Ona je dodala da se Srbija, uz završetak drumskog Koridora 10 i izgradnju drumskog Koridora 11, paralelno priprema za realizaciju novih projekata od regionalnog značaja, kao što su auto-put Niš-Merdare-Priština, za koji će do kraja godine biti raspisana javna nabavka, gradnju auto-puta Beograd-Sarajevo, nastavak rekonstrukcije barske pruge na železničkom Koridoru 11 i priprema projektne dokumentacije za rekonstrukciju pruge Beograd-Zagreb.

U okviru tematske oblasti o transportnim koridorima Balkana, na konferenciji je govorio i generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Miroljub Jevtić. On je učesnike konferencije upoznao sa projektima modernizacije koji su u prethodnom periodu završeni, kao i sa projektima čija je realizacija u toku ili će započeti u narednom periodu.

  • Železnica u Srbiji ogromno gradilište

– Železnica u Srbiji danas je ogromno gradilište, a investicije u železničku infrastrukturu u našoj zemlji izuzetno su velike vrednosti. Samo za modernizacija pruge Beograd – Budimpešta kroz Srbiju vredna je oko dve milijarde evra, a ukupna vrednost železničkih investicija koje sada realizujemo je oko tri milijarde evra, – rekao je generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Miroljub Jevtić.

Jevtić je podsetio da se radovi na izgradnji pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte intenzivno odvijaju na deonici dugoj 40,4 kilometra između Stare Pazove i Novog Sada, gde se grade vijadukt i tunel „Čortanovci“, a radove izvodi „RŽD Internešnl“. Takođe, radovi su počeli i između Beograd Centra i Zemuna, a uskoro se očekuje i potpisivanje komercijalnog ugovora za 108,1 kilometar dugu deonicu između Novog Sada i Subotice.

Jevtić je istakao i da je modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad projekat od posebnog značaja za Srbiju i Bugarsku.

„Vrednost projekta je 2658 miliona evra, a sredstva su obezbeđena. Projekat osim modernizacije pruge Niš – Dimitrovgrad, obuhvata i izgradnju železničke obilaznice. Očekujemo da krajem ove godine počnu građevinski radovi“, – najavio je Jevtić.

On je podsetio da je završena izgradnja Žeželjevog mosta, preko Dunava u Novom Sadu, kao i modernizacija pruge Rakovica – Resnik, a da je u tom projektu učestvovala i jedna građevinska firma iz Bugarske.

Prema Jevtićevim rečima, u planovima je i modernizacija 17,5 kilometra duge pruge Stalać – Đunis, kao jedine jednokolosečne deonice između Beograda i Niša i da je reč o izuzetno teškoj deonici, jer ima dosta tunela, vijadukta i mostova, a da se traže izvori finansiranja za ovaj projekat.

-„Infrastruktura železnice Srbije“ započela je rekonstrukciju i dve deonice u dužini od 24 kilometra, na pruzi Ruma – Brasina, nakon čega će brzina teretnih vozova i osovinsko opterećenje ove pruge biti značajno povećano. Ova deonica je od značaja i za Bugarsku, jer pojedini robni transporti za tu zemlju idu upravo ovim železničkim koridorom, – rekao je Jevtić.

Jevtić je najavio i remont 43 kilometra pruge na relaciji Majdanpek – Zvižd, na pravcu Požarevac – Bor, koji će biti urađen sopstvenim sredstvima i kapacitetima. Istovremeno, on je pokrenuo i mogućnost da se uz finansiranje iz evropskih fondova železnički povežu Prahovo pristanište u Srbiji i Vidin u Bugarskoj, čime bi se omogućio brži, jeftiniji i kvalitetniji transport robe, pre svega hemijskih proizvoda.

„Umesto sadašnjeg kamionskog transporta, na taj način omogućili bi prevoz železnicom do Male Krsne, kao stanice na Koridoru 10, a istovremeno pojačali malograničnu i regionalnu saradnju između Srbije i Bugarske, – inicijativa je koju je na današnjoj konferenciji pokrenuo generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Miroljub Jevtić.

  •  Povezanost – centralna tema

Ambasador Bugarske u Srbiji, Radko Vlajkov, rekao je da je put kojim je Srbija išla za vreme poslednje dve vlade pomogao Srbiji da se približi Evropskoj uniji.

“Svedoci smo poslednjih nekoliko meseci kako se fokus EU pomerio prema Srbiji i Zapadnom Balkanu i veoma smo zadovoljni da je povezanost unutar Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom postala centralna tema”, rekao je Vlajkov.

On je dodao da je potpredsednica Mihajlović bila jedna od najviše angažovanih u Vladi Srbije na putu Srbije ka Evropskoj uniji, i podsetio da je ovo peti forum na kojem zajedno učestvuju a koji je za temu imao saradnju i povezivanje Bugarske i Srbije.

O značaju transportnog i energetskog povezivanja Zapadnog Balkana i Evropske Unije na konferenciji su govorili i Velik Zančev, zamenik ministra u Ministarstvu transporta, informacione tehnologije i telekomunikacija Vlade Bugarske, Valenjntin Jojev, zamenik ministra u Ministarstvu regionalnog razvoja i prostornog planiranja Vlade Bugarske, kao i brojni predstavnici kompanija, državnih institucija i organizacija iz Srbije, Bugarske i zemalja u regionu.

Konferencija je održana povodom predsedavanja Bugarske Savetom Evrope, sa ciljem da se u direktnoj razmeni mišljenja i najboljih ideja pronađu zajedničkja i najefikasnija rešenja za poslovne izazove sa kojima se suočava energetski i infrastrukturi sektor, imajući u vidu da upravo ove oblasti predstavljaju zamajac održivog privrednog razvoja i prosperiteta u svim državama u regionu, kao i u Evropskoj Uniji.

Na taj način, kako su istakli organizatori ove konferencije, može se izgraditi bolje i naprednije poslovno okruženje u regionu Balkana i u Evropi.

Posted in Vesti.